Iskreno jako bih volio da mi dr.Antonić bude mentor za doktorsku disertaciju, kad tad.Volio bih braniti doktorat nauka u Beogradu.E sad "pazite da vam se želje možda i ostvare"..Možda, nikad se ne zna.Čudni su putevi gospodnji i čovjek nije vlastan na svome putu.

Ne vidi se da li je g. Antonić obuhvatio ( a ako nije – to je onda ozbiljan nedostatak njegove studije) i period fizičkog i psihološkog uništavanja začetaka srpske tradicionalne elite (1944 g.- na dalje). Za razliku od razvijenih zapadnoevropskih država, u kojima elite imaju korene koji sežu duboko u prošlost –često čak i u smislu genetike, ali su otvorene i za pridošlice, u savremnoj Srbiji i kompradorska elita, i nacionalno-modernizatorska buržoazija imaju zajednički plitak koren koji seže najdalje do 1944 g., a veoma često su ti koreni natopljeni krvlju i suzama prethodno zatrtih i potisnutih predstavnika nejake tradicionalne elite. Zbog toga mi dobro odabrani naslov “Loša beskonačnost“ i izgleda kao odgovarajući simbol za nešto što će ostati nedostižno. Mada ne želim baš da tvrdim da se sve što se sadašnjoj Srbiji događa može (bez istinske lustracije svega og 1944 g.) tumačiti i kao kazna Božija – ipak tu uprošćeno rečeno, sigurno ima nečeg i u onoj narodnoj izreci: “Oteto – prokleto“!

Neoliberalni kapitalizam kao i globalizam imaju osnovu u izrazu survival of the fittest, tj. neka preživi ko može. 2000te godine su mi rekli u Srbiji da je domaća industrija zastarela i da je treba modernizovati. Nada je bila da će to učiniti firme sa Zapada. Nije mi bilo jasno otkuda ta njihova nada, pogotovo što su Srbi anatemisani kao loši momci. G. Antonić ima pravo kad kaže da nacionalne ekonomije danas ne mogu da se održe, pogotovo u malim zemljama. U dogledno vreme one će zadržati polukolonijalni status. I sve zavisi u kom pravcu će ići svetska ekonomija i politika. To je teško predvideti.

@MR:
U Srbiji se to zove ROPSKI STATUS!

Nije kraj srpske tranzicije nego je kraj lažne srpske tranzicije. Ovo dosada nije ni bila tranzicija već urušavanje sistema (ekonomski, politički, itd.). Tranzicija je prelaz iz jednog stabilnog stanja u drugo stabilnije stanje. U poslednjih 13 godina to ne videsmo.
Razrešenje urušavanja je moguće prelaskom u trajnije stanje koje može da bude ili potpuna propast države ili rađanje nove Srbije (ekonomski, politički, duhovno). Pošto potpuna propast Srbije znači potpuno razaranje svega ona nije izgledna jer su uočljiva društvena kretanja. Kako ekonomija i politička klasa propadaju tako se rađaju sve češća i ozbiljnija organizovana socijalna udruživanja. Ova udruživanja su zasada izolovana ali u jednom trenutku će se dotaći i postaće fenomen srpskog proleća koji će oduvati političku klasu koja je na vlasti. A lideri nove političke klase su već stasali. Zasada su na margini i oštre zube ali uskoro će se i to promeniti jer dotičemo dno.

@Trećepozivac
@MR,

U kontekstu autorovog teksta i Vašeg akcentiranja, koliko ima smisla "Kosova" rupublika, Vojvodina republika, Šumadija republika, Raška oblast republika, jug Srbije republika, Beogradski pašaluk republika? Oduvek je važilo pravilo, (koje nikakva koncepcija ne može promeniti ili negirati): što je država veća, to je ekonomski jača. Pre će te u većoj državi postati milioner jer imate veliko tržište nego, u minjaturi. Ne mogu da razumem naše ljude koji se zalažu za koncept "što manje, to bolje". I što je najgore, oni to i prave. Posle se pitaju zašto smo slabi? Zato jer su takvi najpre slabi u svojoj glavi.Posle, ne vredi im kajanje. Mislim da ovaj tekst reba ući u polčitičku antologiju.

Tranzicija u svojoj osnovi nije ni počela.
Tranzicija je prelaz iz jednog uređenja u drugo a da bi počela, potrebno je definisati prvo a zatim i drugo uređenje.

Drinko Končarević. Ovo što ste ovde rekli je jasno kao dan. Ali na Balkanu, naročito u Srbiji, narod vode sitne duše. A narod nije teško zavesti. Kao stado ovaca. Zato imamo sedam, osam ili još više država gde je nekad bila jedna. Jaka i velika država obezbeđuje vredno tržište i bolji život za sve. Šta mislite zašto su sva društva evoluirala od plemena pa preko grada i kneževine u modernu državu? Srbija, kao i cela Jugoslavija, danas ide u suprotnom pravcu. To je i razlog zašto se traži pokroviteljstvo Evropske Zajednice.

Od do sada izdatih knjiga Slobodana Antonica nisam procitao dve - ovu sam pročitao pre nekoliko dana. Zbirka studija je odlična, teme raznovrsne, lako se čita a mnogo toga novog sazna (i da se obnovi zaboravljeno). U svakom slučaju preporučujem svakome ko je zainteresovan za političke procese u srbiji prethodnih godina.

Kada se proces tranzicije razmatra na regionalnom nivou, onda zaista na osnovu one situacije u kojoj se danas nalaze društva Istočne Evrope, može zaključiti da je tranzicija za najveći broj stanovnika ovih zemalja bila ne kretanje od lošijeg ka boljem kvalitetu života, od siromaštva ka dobrom standardu, od nepoštovanja političkih prava ka demokratiji, nego su niski socijalni položaji većine ljudi samo reprodukovani, ali u drugom obliku. Što se tiče država, one se zaista nalaze u nekoj vrsti ''kolonijalnog položaja''. Ne radi se samo o ograničenom suverenitetu koji se podrazumeva ulaskom u EU, nego o tome da te države više ni ne raspolažu s ekonomskim resursima. Situacija na Balkanu,govori da je tranzicija umesto da poboljša stanje u ekonomiji i političko-pravnom sistemu, kao i u kulturi, dovela do razaranja ovih društava. Naravno, pitanje je ko je odgovoran za ovo razaranje, kao i postoje li putevi kojim je moguće izaći iz ove krize?